Monday, November 29, 2010

Из Мог Угла

Концерт Жељка Јоксимовића у Чикагу из мог угла

После дуго година један од најпознатијих и у свету најпризнатијих певача из Србије, Жељко Јоксимовић је решио да одржи концерт у Чикагу и обрадује многе девојке и даме из Србије које су га нестрпљиво чекале. Не знам одакле прво да почнем , прошао је и тај 25 . Новембар ,помешана осећања и утисци. Потпуно непланирамо сам отишао на концерт, пријатељи коју се већ планирали пар недеља да се лепо проведу на концерту замолили су ме да им купим карте на једној од продајних локација и тако сам купио карту и себи.

Када узмемо у обзир локацију где је концерт одржан онда је цена карте од $40.00 права ситница. Конгрес Тиетр(Congress Theater) је импозантна грађевина које је направљена давне 1926 као биоскопска сала, за то доба и коју деценију касније верујем да је била једна од лепших сала али зуб времена је урадио своје и сала је тренутно у много лошем стању. Могу најискреније да кажем да је ово једна од најлошијих сала у којој сам био до сада, само један од детаља који је оставио лош утисак на мене је тај што је у доњем делу сале где су некада биле биоскопске столице сада нема столица али се виде трагови рупа из којих су столице исчупане и те рупе су закрпљене цементом. Ова слике је још упечатљивија када се гледа са балкона где сам се ја налазио и одатле цела сала изгледа испечатирано.
Концерт је почео са закашњењем од око сат времена, сала је била скоро попуњена пре свега млађом популацијом и по мојој процени било је око 2000-2500 људи. Бенд који је пратио Жељка је био одличан (Тексас Бенд) и свирка је звучала боље неко на музичком ЦД-у . Жељко је показао да је добар музичар својим певањем и свирањем клавијатура. Могу рећи да је почетак концерта био квалитетан и да су се сви лепо проводили. Концерт је почео око 22часа и завршио се око 1 ујутру са једном паузом , мислим да није било потребе толико развлачити концерт јер су много посетиоци дошли око 20 часова пошто су организатори најављивали да се тада отварају врата.
Да није било следећих ствари можда би желео да видим још неки концерт Јоксимовића али сада сигурно нећу. Жељка нико није терао да поздрави Срби који су сигурно чинили 95% публике , већ би он то сам требао да осети и уради. Изгледа да је заборавио где је дошао и наравно ниједном није поздрвио свој народ али није заборавио да поред својих песама отпева и неке туђе песме које спомињу и величају Југославију. Можда му многи нису замерили на томе јер се и даље такве песме врте по клубовима где излази наша омладина па им је то можда и било ''нормално''. Оно што је мени лично засметало је кад је Жељко пред крај концерта рекао : ''А сада нешто, за моју душу!'' Знајући какве он песме пева и да је са својом песмом Лане Моје 2004 године на Евровизији био други , очекивао сам неку баладу или можда неку оперску арију. На запрепашћење дела публике почела је песма : ''Јеси мала љубила до сада,јеси, јеси ал Босанца ниси''. Ово је пример како наши ''естрадни уметници'' раде...на жалост речи су сувишне... Закључак извуците сами.

У Чикагу 29. Новембар 2010